Aktuelnosti

Virus

 UVOD U ANATOMIJU
STUDENTSKOG LISTA


Sve je počelo u zimu ‘96/97. godine…
Na Medicinskom fakultetu i celom Univerzitetu u Novom Sadu, kao i na svim Univerzitetima u zemlji, bilo je burno. Studentski protesti koji su započeli u Beogradu, prelili su se na sve druge gradove. Protesti zbog odbijanja Vlade da prizna izbornu pobedu koalicije Zajedno na lokalnim izborima u Srbiji u jesen 1996. godine su zahvatili ulice, fakultete, škole, stanove, formirali kordone i protestne šetnje, marševe i lupanje o šerpe, pevanje i bubnjanje… Svakodnevne protestne šetnje su se pretvorile u potpuni bojkot nastave. I tu za vreme višenedeljnog boravka na fakultetu se među grupom studenata druge godine rodila ideja o osnivanju studentskog lista. Pripreme za prvi broj su trajale više od jednog semestra – ideja je bila interesantna, svi su je podržavali, ali skoro niko nije hteo da se angažuje…
Ali teškom mukom sam uspeo da nateram nekoliko mladih entuzijasta – to su bili: Dejan Ostojić (koji je manje-više napisao pola prvog broja i dao izuzetan doprinos količini neozbiljnosti i paradoksa u tekstovima), Aleksandar Ješić (koji je uradio pripremu prvog broja), Radašin Milović (naš kuvar, koji je u svakom broju donosio po jedan fantastičan recept), Đorđe Orlović (večiti kritičar svega i svačega), Boris Milivojević (fotograf i reporter), Dušan Radojičić (koji, uglavnom, nije radio ništa), Tomi Kovačević (koji se trudio da da notu ozbiljnosti „Virusu“). Posle su se priključili i mnogi drugi, uključujući i Marinu Hodolič i Baneta Popova, poznatog Teču, koji nas je od početka podržavao, ali telepatski, pošto je iz različitih razloga u to vreme bio izvan Novog Sada. Ali manje-više, to je bila ta inicijalna kapisla i ekipa koja je gurala Virus prvih 5 godina njegovog rada. Zahvaljujući i dizajnu koji je radio Vladimir Radišić (slikar i dizajner, u to vreme student i član poznate umetničke grupe p.RT), Virus se svakako izdvajao od ostalih studentskih časopisa.
Za početak je trebalo obezbediti i sredstva za štampu i nakon nekoliko uspešno organizovanih žurki, na kojima je sav novac od ulaznica išao u fond za štampu „Virusa“, uspeli smo da skupimo tada veliku sumu i smelo započnemo izdavanje nultog broja. Nultog, jer smo svi bili neiskusni i nespremni. Nulti broj je bio odlično prihvaćen, bilo je čak i poziva na razgovor od strane nekih profesora, cilj je postignut i studenti su bili spremni za novo ruho, novi „Virus“ - broj jedan! A dalje je sve legenda…
„Virus“ je nastao iz fundamentalne potrebe čoveka kao praktičnog bića (homo faber), ali istovremeno i kao bića koje voli da se igra (homo ludens), da preuredi neku već postojeću konstelaciju, u to vreme nadasve prozaične stvarnosti, i pretvori je u krajnje heterogenu mešavinu idealiziranog momentuma života s ciljem da se ta ista siva realnost jednim voluntarnim činom ljudskog optimizma pretvori u idiličan (i svesno) quasi pokret ka produhovljenju buduće inteligencije, osakaćene političkim varvarizmom toga vremena, anestezirane nemogućnošću saučestvovanja sa sebi sličnim evropskim grupacijama i/ili idejama, i eutanazirane odsustvom jedinog sigurnog dokaza ljudskog postojanja - osmeha.
I tu je ta veza između „Virusa“ i studentskih protesta. Najveći problem za vreme protesta je bio naterati studente medicine da se pokrenu, da kažu nešto u svoje ime, da ne dozvole da drugi odlučuju umesto njih. Većinu su interesovali samo ispiti, predavanja i vežbe. Medicina je divna nauka i da bi se čovek bavio medicinom, potrebno je da je voli, da dobro zna i da dobro razmišlja. A razmišljanje se ne može naučiti kao što se nauči ispit. Ono se vežba i razvija godinama i zato je dobro da čovek ima širinu, da upoznaje i druge stvari, čak i izvan medicine… No, mnogima je to bilo nezamislivo… Ali zato je tu bio „Virus“… Da inficira sve pore studentskog života, prodre u svaku misao i pokret na fakultetu. Da inficira, ali da pokrene na bolje… da promeni stvari… da natera studente medicine da se smeju… i da vide… čak i stvari izvan medicine.
 

Piše prvi urednik “Virusa“ Boris Popov
uz nesebičnu pomoć Dejana Ostojića


IMPRESSUM 

Glavni i odgovorni urednik časopisa „Virus”:
ĐorđeVasić

Članoviredakcije:
Nataša Subotin
Vladan Borčić
Jasmina Medan
Milica Božić
Sonja Skendžić
Ivana Ugarković

Lektor:
Petra Repac

Grafički urednik:

Ivana Dobrički

Adresa uredništva:

Redakcija časopisa „Virus”
Medicinski fakultet
HajdukVeljkova 3
21000 Novi Sad
E-mail adresa: casopis.virus@gmail.com
Facebook stranica: facebook.com/casopis.virus

ISSN: 1821 - 1690
CIP: 378.18 (1690)
COBISS: SR-ID18-IMPRES.68


Časopis se deli besplatno i izlazi dva puta godišnje.


Preuzimanje časopisa Virus u elektronskoj formi 

Virus - Broj 12  Download (zip) 11MB
Virus - Broj 13 Download (zip) 9MB
Virus - Broj 14 Download (zip) 28,5MB
Virus - Broj 16 Download (pdf) 16MB
Virus - Broj 17 Download (pdf) 24MB

 


Tekst uneo: