Вирус

УВОД У АНАТОМИЈУ СТУДЕНТСКОГ ЛИСТА


Све је почело у зиму ‘96/97. године…

На Медицинском факултету и целом Универзитету у Новом Саду, као и на свим Универзитетима у земљи, било је бурно. Студентски протести који су започели у Београду, прелили су се на све друге градове. Протести због одбијања Владе да призна изборну победу коалиције Заједно на локалним изборима у Србији у јесен 1996. године су захватили улице, факултете, школе, станове, формирали кордоне и протестне шетње, маршеве и лупање о шерпе, певање и бубњање… Свакодневне протестне шетње су се претвориле у потпуни бојкот наставе. И ту за време вишенедељног боравка на факултету се међу групом студената друге године родила идеја о оснивању студентског листа. Припреме за први број су трајале више од једног семестра – идеја је била интересантна, сви су је подржавали, али скоро нико није хтео да се ангажује…

Али тешком муком сам успео да натерам неколико младих ентузијаста – то су били: Дејан Остојић (који је мање-више написао пола првог броја и дао изузетан допринос количини неозбиљности и парадокса у текстовима), Александар Јешић (који је урадио припрему првог броја), Радашин Миловић (наш кувар, који је у сваком броју доносио по један фантастичан рецепт), Ђорђе Орловић (вечити критичар свега и свачега), Борис Миливојевић (фотограф и репортер), Душан Радојичић (који, углавном, није радио ништа), Томи Ковачевић (који се трудио да да ноту озбиљности „Вирусу“). После су се прикључили и многи други, укључујући и Марину Ходолич и Банета Попова, познатог Течу, који нас је од почетка подржавао, али телепатски, пошто је из различитих разлога у то време био изван Новог Сада. Али мање-више, то је била та иницијална каписла и екипа која је гурала Вирус првих 5 година његовог рада. Захваљујући и дизајну који је радио Владимир Радишић (сликар и дизајнер, у то време студент и члан познате уметничке групе п.РТ), Вирус се свакако издвајао од осталих студентских часописа.

За почетак је требало обезбедити и средства за штампу и након неколико успешно организованих журки, на којима је сав новац од улазница ишао у фонд за штампу „Вируса“, успели смо да скупимо тада велику суму и смело започнемо издавање нултог броја. Нултог, јер смо сви били неискусни и неспремни. Нулти број је био одлично прихваћен, било је чак и позива на разговор од стране неких професора, циљ је постигнут и студенти су били спремни за ново рухо, нови „Вирус“ - број један! А даље је све легенда…

„Вирус“ је настао из фундаменталне потребе човека као практичног бића (хомо фабер), али истовремено и као бића које воли да се игра (хомо луденс), да преуреди неку већ постојећу констелацију, у то време надасве прозаичне стварности, и претвори је у крајње хетерогену мешавину идеализираног моментума живота с циљем да се та иста сива реалност једним волунтарним чином људског оптимизма претвори у идиличан (и свесно) qуаси покрет ка продуховљењу будуће интелигенције, осакаћене политичким варваризмом тога времена, анестезиране немогућношћу саучествовања са себи сличним европским групацијама и/или идејама, и еутаназиране одсуством јединог сигурног доказа људског постојања - осмеха.

И ту је та веза између „Вируса“ и студентских протеста. Највећи проблем за време протеста је био натерати студенте медицине да се покрену, да кажу нешто у своје име, да не дозволе да други одлучују уместо њих. Већину су интересовали само испити, предавања и вежбе. Медицина је дивна наука и да би се човек бавио медицином, потребно је да је воли, да добро зна и да добро размишља. А размишљање се не може научити као што се научи испит. Оно се вежба и развија годинама и зато је добро да човек има ширину, да упознаје и друге ствари, чак и изван медицине… Но, многима је то било незамисливо… Али зато је ту био „Вирус“… Да инфицира све поре студентског живота, продре у сваку мисао и покрет на факултету. Да инфицира, али да покрене на боље… да промени ствари… да натера студенте медицине да се смеју… и да виде… чак и ствари изван медицине.

Пише први уредник “Вируса“ Борис Попов уз несебичну помоћ Дејана Остојића


ИМПРЕССУМ

Главни и одговорни уредник часописа „Вирус”:
Ђорђе Васић

Чланови редакције:
Наташа Суботин
Владан Борчић
Јасмина Медан
Милица Божић
Соња Скенџић
Ивана Угарковић

Лектор:
Петра Репац

Графички уредник:
Ивана Добрички

Адреса уредништва:
Редакција часописа „Вирус”
Медицински факултет
ХајдукВељкова 3
21000 Нови Сад
Е-маил адреса: casopis.virus@gmail.com
Фацебоок страница: facebook.com/casopis.virus

ISSN: 1821 - 1690
CIP: 378.18 (1690)
COBISS: SR-ID18-IMPRES.68

Часопис се дели бесплатно и излази два пута годишње.


Преузимање часописа Вирус у електронској форми:

Вирус - Број 12
Вирус - Број 13
Вирус - Број 14
Вирус - Број 16
Вирус - Број 17