Циљ студија

Општи циљеви Основних струковних студија радиолошке технологије обухватају следеће:

• стицање теоријског и практичног знања за обављање послова и задатака у радиологији, радиотерапији и нуклеарној медицини, у оквиру својих компетенција;
• оспособљавање за самостални и тимски рад у извођењу дијагностичких и терапијских процедура.

• стицање основних знања о структури и физиолошким функцијама људског тела, као и о механизмима развоја болести и нарушавању грађе тела;
• упознавање са физичким и биолошким основама зрачења;
• овладавање вештинама управљања изворима зрачења, заштите од јонизујућег зрачења, и спровођења мера заштите и деконтаминације;
• стицање знања о физичко-техничким основама и намени опреме у радиологији;
• упознавање са техникама снимања и елементима који утичу на квалитет слике;
• овладавање техникама снимања у конвенционалној радиологији;
• оспособљавање за извођење ЦТ- и МР-снимања;
• стицање знања из области нуклеарне медицине и овладавање поступцима нуклеарномедицинских дијагностичких и терапијских процедура;
• стицање знања о процедурама у интервентној радиологији;
• стицање основних знања о биологији тумора и карциногенези и дијагностичким и терапијским поступцима у онкологији; овладавање радиотерапијским техникама;
• упознавање са организацијом рада радиолошке службе;
• овладавање вештинама комуникације са пацијентом и принципима професионалне етике;
• развијање способности за коришћење и анализу стручних и научних података, као и за континуирано учење.

Компетенције које проистичу из студијског програма

Након савладаног студијског програма Основних струковних студија радиолошке технологије студенти стичу опште и предметно-специфичне компетенције за примену стручног теоријског знања, клиничких вештина и стандарда професионалне комуникације у току обављања стручне делатности. Компетенције су у складу са препорукама друштава International Society of Radiographers & Radiological Technologists(ISRRT) и The European Society for Radiotherapy and Oncology(ESTRO).

Опште компетенције:

• познавање биолошких и физичких наука битних за почетни рад у професији;
• познавање социјалних/бихејвиоралних/информационо-комуникационих/технолошких наука битних за почетну праксу;
• познавање клиничких наука;
• познавање принципа професионалне етичности;
• примена стечених знања и вештина у стручној пракси;
• развој критичког и самокритичког мишљења и приступа.

Предметно-специфичне компетенције:

1. Професионализам

• професионално обављање праксе струковног медицинског радиолога;
• исказивање поштовања и емпатије у свакодневној комуникацији са пацијентима;
• поштовање пацијената, колега и корисника без предрасуда, у односу на језик, културу, пол,  расу и начин живота;
• чување информације о пацијентима у складу са професионалним етичким кодексом;
• поштовање хијерархијских принципа организације и професионалан однос према колегама;
• свест о улози других здравствених радника и сарадња са другим члановима интердисциплинарног тима;
• разумевање етичких и правних питања релевантних за праксу струковног медицинског радиолога;
• способност за учешће у континуираном професионалном развоју;
• праћење иновација у струци и њихова примена у пракси.

2. Правилна припрема и постављање пацијента за различите врсте радиолошких прегледа:

• комуникација са пацијентом у циљу давања упутстава и адекватне припреме за радиолошку/радиотерапијску процедуру;
• сигурно пребацивање пацијента на дијагностички/терапијски уређај у складу с пацијентовим стањем;
• употреба техника имобилизације у складу са стањем и старошћу пацијента;
• намештање пацијента у положај који обезбеђује потребан комфор и мировање и постизање најбољих резултата;
• провера пацијентовог идентитета;
• вођење здравствене документације у складу са радиолошком/радиотерапијском процедуром.

3. Извођење дијагностичко-терапијских процедура у складу са добром радиолошком праксом и са Законом:

• самостално спровођење радиографских снимања са или без употребе контрастних средстава;
• самостално руковање ЦТ- и МР-опремом;
• асистирање у ултразвучној дијагностици;
• руковање опремом у нуклеарној медицини, припрема и апликација дијагностичких и терапијских радиофармацеутика;
• асистирање у процедурама интервентне радиологије;
• учешће у маркирању, планирању и апликацији радиотерапије и праћењу постигнуте резултате;
• руковање уређајима за радиотерапију и израда маски за радиотерапију;
• надзор и брига над стањем пацијента током радиолошке/радиотерапијске процедуре;
• евидентирање нежељених ефеката и предузимање мера заштите;
• препознавање хитних стања насталих током радиолошке/радиотерапијске процедуре као и примена одговарајућих мера заштите;
• процена квалитета снимљеног материјала, препознавање артефаката и предузимање радњи за њихово отклањање; постпроцесуирање у циљу побољшања квалитета снимљеног материјала.

4. Заштита од зрачења и контрола квалитета:

• исправна употреба радиолошке/радиотерапијске апаратуре;
• исправна употреба и надзор над опремом за мерење зрачења;
• правилна интерпретација и реаговање на дозу зрачења;
• коришћење заштитне опреме у раду;
• провера и процена стања апаратуре и предузимање потребних радњи уколико је она неисправна;
• способност реаговања у случају квара;
• препознавање хаварија и примена одговарајућих поступака заштите;
• комуникација са пацијенткињама и пратњом везано за евентуалну трудноћу;
• надзор изложености јонизујућем зрачењу пацијента, себе и осталих лица која учествују у спровођењу радиолошких/радиотерапијских процедура.

5. Унапређење струке и здравственог система у целини:

• брига о инвентару и средствима рада;
• коришћење претходних искустава за константно унапређивање радиолошких/радиотерапијских процедура;
• достојно представљање струке и стручних вештина;
• размена знања и вештина са осталим здравственим радницима;
• едукација особља о заштити од зрачења;
• учешће у едукацији млађих кадрова.

6.  Истраживачки рад

• оспособљеност за претрагу и коришћење стручне литературе;
• оспособљеност за прикупљање података и њихову обраду коришћењем информационих технологија;
• оспособљеност за учешће у клиничким студијама и научним пројектима;
• придржавање етичких начела у истраживачком раду.

Услов за упис

• завршена гимназија или средња школа медицинског усмерења у четворогодишњем трајању и положен пријемни испит из Биологије и Физике/Здравствене неге.

Структура програма

Студијски програм обухвата укупно 4.500 часова од чега је 2.460 часова активне наставе (1.320 часова теоријске наставе, 990 часова практичне наставе, 120 часова других облика наставе и 30 часова истраживачког рада), а 2.040 часова стручне праксе.

Укупан број ЕСПБ бодова студијског програма износи 180, а бодови су равномерно распоређени по семестрима (у распону од 24 до 36).

Студијски програм обухвата академско-општеобразовне, стручне и стручно-апликативне предмете, а подељен је на обавезне и изборне предмете са јасно дефинисаном позицијом предмета у наставном плану. Листа предмета садржи шифру предмета (позиција у наставном плану), назив предмета, семестар у којем се одвија настава и број ЕСПБ бодова.

Студијски програм садржи 14,44% изборних предмета. Листа изборних предмета у сваком блоку садржи најмање двоструко већи број предмета у односу на број предмета који се бира.

У структури студијског програма академско-општеобразовни предмети су заступљени са 14,44%, стручни са 35%, а стручно-апликативни предмети са 50,56%, што је у оквиру норматива предвиђених за медицинске науке.

Наставни процес појединог предмета одвија се у току једног семестра у складу са планом извођења наставе.

1. година студија

2. година студија

3. година студија