Историјат. У протеклих 60 година Катедра за физиологију је организовала, развијала, унапређивала и реализовала стручни, наставно-образовни и научноистраживачки рад. Катедру за физиологију чини плејада изузетних наставника и сарадника, који су на јединствен и шармантан начин настојали да десетинама генерација студената пренесу комплексна, али логична знања о динамици физиолошких процеса и успостављања хомеостазе у људском организму и да их упознају са лепотом и интригантношћу физиолошког функционисања организма, чије добро познавање отвара нове могућности и нове хоризонте за клиничка испитивања и успешну медицинску праксу.

Организација Завода. Поред наставне делатности, Завод за физиологију се бави и научноистраживачким радом у неколико лабораторија:

- Лабораторија за неурофизиолошка истраживања,

- Лабораторија за функционална тестирања,

- Лабораторија за спирометрију и ергометрију,

- Лабораторија за динамометрију и

- Лабораторија за ћелијску физиологију.

Наставна делатност. Катедра за физиологију учествује у извођењу теоријске и практичне наставе из физиологије за студенте на студијским програмима Медицине, Стоматологије, Фармације, Здравствене неге, Медицинске рехабилитације, Специјалне едукације и рехабилитације и Радиолошке технологије. Такође, чланови Катедре учествују у едукацији из неурофизиологије и физиологије спорта. Настава се обавља на српском и енглеском језику. Професори Катедре су активни едукатори на постдипломским, мастер, интердисциплинарним и докторским студијама (предмети: Основи ћелијске физиологије; Написати, објавити и вредновати научни рад 1; Хомеостаза ћелија, органа и органских система). Такође, већ низ година учествују у наставном процесу у оквиру специјализација из Спортске медицине (у Комисији су за полагање специјалистичког испита из спортске медицине), Медицине рада, Интерне медицине, Психијатрије, Неурологије, Медицинске рехабилитације са физикалном медицином, Гинекологије и Санитарне хемије и Токсиколошке хемије. У оквиру дугогодишње сарадње са другим факултетима Универзитета у Новом Саду, Катедра за физиологију одржава наставу на Факултету за спорт и физичко васпитање (Физиологија, Физиологија спорта); на Филозофском факултету, одсек Психологија (Физиолошке основе психичких појава); на Природно-математичком факултету (Основе физиологије и биологије ћелије, Физиолошка оптика, а у новије време на докторским студијама: Физиолошке функције код човека, Цереброваскуларна физиологија при екстремној хипоксији); на Факултету техничких наука (Физиологија) и Војномедицинској академији у Београду (Физиологија).

Научноистраживачка делатност. Научноистраживачки рад на Заводу за физиологију се одвија у неколико праваца. У неурофизиолошкој лабораторији коришћене су на експерименталним животињама методе стереотаксије, регистрације и анализе активности појединачних неурона, електроенцефалографије, експерименталне атеросклерозе, уз клиничка истраживања (ЕЕГ, реакционо време, когнитивни евоцирани потенцијали – П300, испитивање регулације можданог протока крви), спровођена у сарадњи са специјалистима Клиничког центра Војводине. На различитим експерименталним моделима су потврђена магнетобиолошка и неуроендокринолошка испитивања. Функционална дијагностика спортиста, неспортиста и особа са синдромом хроничног замора обухвата динамометријска, ергометријска, ултразвучна, метаболичка и антропометријска испитивања и праћење и анализу променљивости срчане фреквенције и регулаторних механизама кардиоваскуларних функција у мировању, оптерећењу и опоравку. Кроз заједничке експерименталне и научноистраживачке пројекте, студијске боравке и објављене стручне радове и монографије остваривана је шира сарадња са Неурофизиолошком лабораторијом Медицинског факултета у Београду, Мултидисциплинарним центром Универзитета у Београду, Неурофизиолошком лабораторијом Медицинског факултета у Сарајеву, Међународном лабораторијом за истраживања мозга у Котору, Војнотехничким институтом у Београду, Научноистраживачким институтом нормалне физиологије „П. К. Анохин“, Академије медицинских наука СССР, Физиолошким институтом Чехословачке академије наука у Прагу, Физиолошким институтом Универзитета Семелвајс у Будимпешти, Међународном неурофизиолошком лабораторијом за изучавање мозга (IBRO) у Лос Анђелесу, Лабораторијом спортске медицине Централног државног института физичке културе у Москви, Институтом за биокибернетска и неурохемијска истраживања Универзитета у Ростову на Дону, Заводом за интегративну физиологију Медицинског факултета Свеучилишта у Сплиту и Вестерн универзитетом Лондон у Канади.